Pon-Pet 12 - 18h        +381 63 55 06 55        Mačvanska 31, Beograd    

Zašto bi trebalo jesti više tosta sa avokadom?

Zašto bi trebalo jesti više tosta sa avokadom?

Navike u ishrani u novom milenijumu menjaju apetit, i utiču na smanjenje osećaja gladi.

Današnje generacije, koje vole tost sa humusom, avokadom i kinoom, možda menjaju način na koji njihovo telo reaguje na glad, prema rezultatima jedne nove studije.

Konzumiranje hrane bogate polinezasićenim masnim kiselinama već je dovedeno u vezu sa očuvanjem funkcije pamćenja i povećanjem sposobnosti za rešavanje problema tokom procesa starenja. Sada istraživanja ukazuju na to da bi ove masne kiseline, koje preovlađuju u načinu ishrane u ovom milenijumu, mogle da utiču na hormone i dovedu do promena apetita.

Naučnici sa Univerziteta u državi Džordžiji kažu da bi ove promene mogle dovesti do sveukupnog smanjenja telesne težine i da bi mogle poslužiti kao alatka u borbi sa epidemijom gojaznosti u Americi. Učesnicima studije je određivan stepen psihološke gladi i osećaja sitosti merenjem promene njihovog hormonskog statusa tokom načina ishrane sa visokim sadržajem polinezasićenih masnih kiselina. Ove zdrave masti se nalaze u lososu, koštunjavim plodovima, maslinovom ulju i drugim biljnim uljima. Utvrđeno je da je kod učesnika studije, starih od 18 do 35 godina, koji su konzumirali polinezasićene masne kiseline, osećaj gladi bio mnogo slabiji nego kod onih koji se nisu hranili na taj način.

Stručnjaci kažu da je bolja kontrola apetita rezultat smanjenjem nivoa „hormona gladi“, grelina, i povećanjem nivoa „hormona sitosti“, leptina. To znači da ćemo konzumiranjem hrane sa visokim sadržajem polinezasićenih masnih kiselina, kao što su npr. orasi, moći da pozitivno utičemo na apetiti i duže zadržimo osećaj sitosti.

Prethodna istraživanja na Univerzitetu Ilinoi potvrdila su da ove masti, koje se nalaze u ribi i koštunjavim plodovima, pomažu u očuvanju sposobnosti pamćenja, tj. frontoparientalnog korteksa u mozgu, koji je odgovoran za funkciju rešavanja problema. Omega-3 i 6 masne kiseline prisutne u ovim grupama namirnica štite delove mozga na koje najviše utiče starenje. Takođe, pomažu održavanju forniksa, male regije mozga koja se dovodi u vezu sa Alchajmerovom bolešću i pamćenjem.

Jedna druga studija na Univerzitetu Stanford ustanovila je da ishrana bogata maslinovim uljem može povoljno da utiče na dužinu životnog veka. Pretpostavlja se da masnoće štite ćelije od znakova starenja i omogućavaju telu da bolje iskoristi energiju iz hrane. Time se može objasniti zašto stanovnici južne Evrope, u čijoj mediteranskoj kuhinji je bogato zastupljeno maslinovo ulje, žive duže i manje obolevaju od srčanih bolesti, uprkos činjenici da konzumiraju više masnoće.

Leave a Reply

Call Now ButtonPozovi Nutricionistu